Грађане мучи лоша управа

Вечерње новости, 2. јануар 2012. године

В. Ц. Спасојевић

У канцеларију омбудсмана у 2011. стигло 9.000 притужби и 30.000 обраћања грађана. У 700 случајева проблем је решен само обавештењем да је грађанин поднео притужбу  Грађани се најчешће жале на бесмислене административне процедуре

Од  преко 9.000 формалних притужби и 30.000 обраћања грађана омбудсману, највише их се односи на лошу управу - преспоре, нетранспарентне, неразумљиве и бесмислене административне процедуре, које изгледају као да грађане треба да одврате од остваривања права, а не да омогуће да их, под законом прописаним условима, остваре. 

Овако за ”Новости” сумира претходну годину заштитник грађана Саша Јанковић. Он додаје да су у таквом административном окружењу страдала многа права: на лична документа, здравствену заштиту, неповредивост имовине, здраву животну средину...Такође, каже, и даље има пуно притужби на рад судова, који су изузети из контролне надлежности омбудсмана, али се грађани свеједно жале.

- У Србији се дневно деси више повреда права грађана због пропуста у раду администрације, него што то ико појединачно може да исправи за годину дана. Администрација на грађане пречесто гледа као на прекобројне предмете, а они на службенике као на повлашћену, корумпирану групу нерадника - каже Јанковић, и додаје да такав однос постоји зато што у органима власти понекад раде и они којима ту није место. Како истиче, запошљавање у јавном сектору је ”алат социјалне политике и део партијског плена”, а не начин да се на најефикаснији начин обаве јавни послови.

- Заштитник грађана је, ипак, успео да покаже да је и овде, а не само у високо развијеним државама, и без наредбодавне моћи, препорукама, могуће мењати начин на који се органи власти односе према грађанима. У више од 700 случајева било је довољно само обавештење да је грађанин поднео притужбу и да почиње поступак контроле, па да пропуст буде исправљен. У стотинама других поступака контрола је текла до краја и окончана препорукама које су и извршене - констатује Јанковић.

Он, међутим, додаје да заштитник не би смео да буде прва инстанца којој се грађани обраћају. Они би прво требало да покушају неправду да отклоне у самом органу са којим имају проблем, или у органима који су му надређени. Тек када наиђу на административни зид, треба да се обрате омбудсману. 

- Проблем у Србији је што пречесто нема решења тамо где проблем настаје, па превише тога завршава код омбудсмана - закључује омбудсман, и најављује да је за прву половину 2012, до истека свог мандата, са сарадницима припремио низ мера како би се показало да однос између грађана и администрације не мора да буде непријатељски:

- Ако у 2012. кренемо у том правцу и почнемо да враћамо осмехе на лица људи са обе стране шалтера, биће то добра година.

ЗАДУЖЕЊА И ПРИЗНАЊА ОСИМ што је у 2011. законом добио и нова задужења - да поред контроле врши и превенцију кршења права и слобода, заштитник грађана добио је и највиши, А статус, у међународном окружењу националних институција за људска права при УН.