Рођена 25. августа 1952. године у Београду. Дипломирала 1975. године на ФПН у Београду, новинарски смер. Радила као аналитичар политичког систему и односа у федерацији до 1992., када прелази у новоформирано Министарство за људска права и права мањина. Од тада се бави питањима људских права (права мањина, слободе изражавања и права на информисање) и посебно правима детета, као оснивач, директор програма информисања и директор Центрa за права детета. Била је помоћник савезног министра правде за људска права у Влади СРЈ (2001- 2002) и помоћник министра културе за медије у Влади Републике Србије (2002 -2004).

Коаутор више публикација Фонда за отворено друштво: о праву на слободан приступ информацијама, капацитетима органа власти и људским правима у оквиру пројекта Европеизација Србије. Аутор и коаутор бројних публикација у области права детета у издању Југословенског центра за права детета: Конвенција о правима детета и законодавство у СРЈ, Штампа под лупом, Годишњак ЈЦПД и др. Била главни уредник часописа Монитор дечјих права ЈЦПД. Говори енглески језик.

Професор на Факултету за европске правне и политичке науке где предаје предмете Политичка теорија и  Људска права. Научни секретар је Међуодељењског одбора за проучавање људских права и националне  мањине САНУ и Комисије за проучавање живота и обичаја Рома САНУ.

Оснивач је Центра за истраживање етницитета и сарадник бројних научних, стручних и образовних установа и удружења у Србији и региону. Објавио је преко шездесет научних радова из области политичке теорије и мултикултуралности. Најзначајније монографије су: „Искушења демократије у мултиетничком друштву“, „Уметност преживљавања – где и како живе Роми у Србији“, „Бошњаци у Санџаку“, „Културна аутономија и политичка партиципација националних мањина у Србији“.

Дипломирала, магистрирала и докторирала на Правном факултету Универзитета у Београду. Радила је у Институту криминолошка и социолошка истраживања до 1999 а од 1999 у Институту друштвених наука у Београду где је била управница Центра за правна истраживања и руководилац пројекта «Демократски модели унапређивања друштвене кохезије, толеранције, људских права и привредног развитка у политичким и институционалним процесима европских интеграција у Србији» финансираног од Министарства науке Републике Србије. Сарађивала је са међународним организацијама у области женских људских права и родне равноправности, од 2000 до данас са OXFAM и Мисијом OSCE у Србији.

Предаје од 1992 године, од оснивања, на Женским студијама у Београду (Факултет политичких наука) предмет Женска права и теорију насиља. Током деведесетих и почетком двехиљадитих је предавала на различитим алтернативним едукативним програмима у Београду, као што су Мировне студије, Алтернативна академска мрежа и Београдска отворена школа. Од међународног предавачког искуства је предавала Comparative feminist jurisprudence на Правном факултету Универзитета у Ајови школске 1996/97. Три године је била гостујући професор на Централно Европском Универзитету у Будимпешти, од 2002 до 2005 где је предавала Теорију насиља и женска људска права. Исти предмет је предавала 2005/06 као гостујући професор на Rosa-Mayreder Колеџу у Бечу.

Од 2008 предаје Кривичнопроцесно право као ванредни професор на Факултету за европске правне и политичке студије у Новом Саду.Објавила је 18 књига из области кривичноправних дисциплина, теорије рода, теорије насиља и женских људских права. Најважније су Изазови судске независности, Женска права у међународном праву, Инцест између мита и стварности, Ка демократском друштву – систем изборних квота и Ка демократском друштву – слобода јавног окупљања, право свих.

Проф. др Зорица Мршевић је у институцији Заштитника грађана, на месту заменице заштитника грађана за родну равноправност, била од 7. октобра 2008. године до 1. децембра 2010. године.