На Петом ванредном заседању Народне скупштине Републике Србије, одржаном 7. октобра 2008. године, посланици су са 168 гласова за, изабрали заменике Заштитника грађана. На предлог Саше Јанковића заштитника грађана, за заменике су изабрани:
др Горан Башић, др Зорица Мршевић, Тамара Лукшић-Орландић и Милош Јанковић.
|
|
Тамара Лукшић-Орландић заменица Заштитника грађана за права детета |
 |
 |
 Рођена 25. августа 1952. године у Београду. Дипломирала 1975. године на ФПН у Београду, новинарски смер. Радила као аналитичар политичког систему и односа у федерацији до 1992., када прелази у новоформирано Министарство за људска права и права мањина. Од тада се бави питањима људских права (права мањина, слободе изражавања и права на информисање) и посебно правима детета, као оснивач, директор програма информисања и директор Центрa за права детета. Била је помоћник савезног министра правде за људска права у Влади СРЈ (2001- 2002) и помоћник министра културе за медије у Влади Републике Србије (2002 -2004).
Током деведесетих похађала више курсева у области људских права у организацији домаћих и међународних организација и институција за људска права. Учествовала на бројним домаћим и међународним конференцијама у области људских права, права националних мањина, права детета и медија.
Коаутор више публикација Фонда за отворено друштво: о праву на слободан приступ информацијама, капацитетима органа власти и људским правима у оквиру пројекта Европеизација Србије. Аутор и коаутор бројних публикација у области права детета у издању Југословенског центра за права детета: Конвенција о правима детета и законодавство у СРЈ, Штампа под лупом, Годишњак ЈЦПД и др. Била главни уредник часописа Монитор дечјих права ЈЦПД. Говори енглески језик.
|
|
Проф.др Зорица Мршевић, заменица Заштитника грађана за родну равноправност и права особа са инвалидитетом |
|
|
 Дипломирала, магистрирала и докторирала на Правном факултету Универзитета у Београду. Радила је у Институту криминолошка и социолошка истраживања до 1999 а од 1999 у Институту друштвених наука у Београду где била је управница Центра за правна истраживања и руководилац пројекта «Демократски модели унапређивања друштвене кохезије, толеранције, људских права и привредног развитка у политичким и институционалним процесима европских интеграција у Србији» финансираног од Министарства науке Републике Србије. Сарађивала је са међународним организацијама у области женских људских права и родне равнорпавности, од 2000 до данас за ОЏФАМ и Мисију ОЕБС-а у Србији. Предаје од 1992 године, од оснивања, на Женским студијама у Београду (Факултет политичких наука) предмет Женска права и теорију насиља. Током деведесетих и почетком двехиљадитих је предавала на различитим алтернативним едукативним програмима у Београду, као што су Мировне студије, Алтернативна академска мрежа и Београдска отворена школа. Од међународног предавачког искуства је предавала Цомпаративе феминист јуриспруденце на Правном факултету Универзитета у Ајови школске 1996/97. Три године је била гостујући професор на Централно Европском Универзитету у Будимпешти, од 2002 до 2005 где је предавала Теорију насиља и женска људска права. Исти предмет је предавала 2005/06 као гостујући професор на Роза Мајредер Колеџу у Бечу. Од 2008 предаје Кривичнопроцесно право као ванредни професор на Факултету за европске правне и политичке студије у Новом Саду.Објавила је 18 књига из области кривичноправних дисциплина, теорије рода, теорије насиља и женских људских права. Најважније су Изазови судске независности, Женска права у међународном праву, Инцест између мита и стварности, Ка демократском друштву – систем изборних квота и Ка демократском друштву – слобода јавног окупљања, право свих. |
|
|
|
|
